Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке Горе у самом насељу Врднику.
Стара црква манастира Врдника сазидана је пре турске власти у Срему и била је посвећена Светом Јовану Крститељу.
У турским документима из 1566-69. године постоје подаци који говоре о овом манастиру. Први поуздан податак о овом манастиру потиче из 1589. године; тада је у њему писан један минеј.
Кад су се избегли монаси из манастира Раванице у Србији 1697. године из Сент-Андреје спустили у Срем, они су обновили запустели и порушени манастир Врдник. Ту су положили тело светог кнеза Лазара у цркву, коју су, за успомену на стару Раваницу, посветили Вазнесењу Господњем. Од тог доба почиње Врдник да се зове и Раваница.
Ова црква је била мала да прими велики број ходочасника који су долазили да се поклоне и помоле пред св. моштима косовског мученика. Но подизање нове цркве није ишло брзо. Митрополит Мојсије Путник тражио је да се нова црква подигне по плану и величини манастира Шишатовца. Данашња црква манастира Врдника зидана је од 1801.—1811. године. Зидао ју је Корнелије, мајстор из Новог Сада. Истовремено са црквом назидан је и звоник са четири спрата. 1811. године на Видовдан пренете су мошти кнеза Лазара у нову цркву. То је био изузетно свечан догађај, коме је присуствовао карловачки митрополит Стефан Стратимировић, који је стигао у парадној кочији са запрегом од шест белих коња. Стара црква је 1812. године срушена, а на њеном месту био је подигнут споменик. Нов звоник подигнут је 1832. године. Конаци су сазидани у првој половини 18.века, а преправљани и дозиђивани све до почетка 19.века.
Иконостас старе цркве је радио Павле Симић, а иконе на иконостасу је сликао у зографском стилу Станоје Поповић 1743. године. Монах-сликар Амвросије Јанковић, насликао је 1776. године у трпезарији овог манастира композицију из националне прошлости: Косовски бој. Петар Чортановић 1856. године насликао је, преко ове Амвросијеве слике, своју верзију Косовске битке и ликове чланова породице кнеза Лазара. Од почетка 19. века у Војводини и Славонији врло често се сликају ликови Срба светитеља, па је сликан и Милош Обилић као светитељ.
Иконостас, певнице, налоњ и тронове резао је карловачки дуборезац Марко Вујатовић 1809-1814. године, а позлатио их је Петар Чортановић. Иконостас и живопис у цркви је сликао Димитрије Аврамовић од 1852. до 1853. године. На плафону су приказани портрети српских владара.
Све ове слике уништене су у току Првог и Другог светског рата.
У манастирској ризници чувала се хаљина кнеза Лазара; покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара, на коме је монахиња Јефимија 1399. године извезла златном жицом Похвалу кнезу Лазару; свилени надбедреник везен златом и свилом из 15. века, сребрни путир из 1692. године; бакрорез из 1764. године са ликом св. Ђорђа, испод кога је насликан Врдник; бакрорез Захарија Орфелина из 1773. са ликом кнеза Лазара; богато украшен златни крст, дар краља Александра Обреновића, поводом 500-годишњице косовског боја.
Иако је црква посвећена св. Вазнесењу, црква слави, као национални празник Видовдан. На тај дан долазио је многобројни народ из свих наших српских крајева, да се поклони кнезу мученику, а од 1905. године о видовданској слави манастира (нове) Раванице овде се одржавао и слет српских Сокола.
У Другом светском рату манастир није разаран, али је опустошен. Данас манастир чине црква, три крила конака и оградни зид са источне стране, на којем је улаз у манастирску порту.
Манастир Врдник – Раваница (16. век)
Адреса: 22408 Врдник
Телефон: 022/465-111.
Настојатељица: игуманија Анастасија Поповић, са сестринством