Данашња Сремска Митровица испод својих улица и кућа крије трагове некада раскошног и моћног римског града Сирмијума.  Његова историја се може пратити од времена Аугустовог похода на Илирик (35.-33. пре .н.е), па све до 582. године када град пада под аварску власт.  Римљани су вероватно заузели Сирмијум у време Тиберијевих ратова у Панонији (13.-9. пре н.е), а  за време  флавијевске династије Сирмијум је добио статус колоније (Цолониа Флавиа). Веома често је коришћен као војна база за походе против варвара који су неуморно угрожавали границу овог дела Царства.
Од настанка колоније, па све до краја IV века, историјски извори помињу Сирмијум као повремено боравиште многих римских царева. Из историјских извора  знамо да су у периоду од И до ИИИ века у Сирмијуму дуже или краће боравили Домицијан, Марко Аурелије, Септимије Север, Максимин Трачанин, Клаудије ИИ Готски, Проб, Диоклецијан и неславни узурпатори Ингенуус и Регалијан, као и да је у граду и његовој околини рођено 5 римских царева: Деције Трајан, Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије и Грацијан. Град доживљава највећи процват крајем III и током IV века, када постаје једна од престоница Римског царства и повремено седиште римских императора Диоклецијана, Лицинија,  Константина Великог, Констанције ИИ,  Јулиана, Валентинијана И, Грацијана и Теодосија.